Vekovi prolaze, a priča o svetiteljki i dalje nadahnjuje srca vernih. I snaži veru, vraćajući nas, uvek iznova, samoj njenoj suštini. Svi spaseni ispričali su istu priču, o ženi u crnom plaštu...
Čudesna viđenja svete Petke (koju praznujemo 27. oktobra) dešavaju se i danas – svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, ali i opominje one koji greše. Mnogima je spasila život i izvela ih na pravi put vere
Poznato je da je kult svete Petke veoma razvijen u srpskom narodu. Mnoge naše porodice slave je kao krsnu slavu (po brojnosti svečara u Srbiji ova svetica zauzima peto mesto – iza svetog Nikole, svetog Jovana, svetog Đorđa i arhangela Mihaila), baš kao što su njenom imenu posvećeni i i brojni srpski hramovi u kojima joj se vernici obraćaju molitvom za pomoć i spas u bolesti i drugim životnim neprilikama.Radeći, pre nešto više od deset godina, na knjizi o svetoj Petki, naši sveštenici prikupili su i svedočanstva zaštite, isceljenja ili opomene, napominjući kako im “dolaze mnoga iskreno verujuća lica kojima moramo da priznamo autentičnost njihovih viđenja”. Prenosimo samo jednu od takvih fascinatnih ispovesti iz tog vremena:
Jedan oficir JNA i član tada neprikosnovene Partije, zatečen je na kolenima na podu beogradske kapelice udubljene u steni ispod zidina kalemegdanske tvrđave, posvećene svetoj Petki. Kad ga je neko od vernika upitao kako on, kao vojno lice, tako slobodno ispoljava svoja verska osećanja uprkos Partiji koja mu to zabranjuje, on je odgovorio: Ova crkvica mi je spasla život. Za vreme Drugog svetskog rata ja sam ovde u blizini bio napadnut od strane nemačke patrole i gonjen policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinici – crkvici koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštititi od pasa. Utrčavši u crkvicu ja sam očekivao da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga.
Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra sa pištoljem i baterijom. U tom trenu stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila svoj plašt da me zakloni. Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice, i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala. Tek posle dva sata ja sam skupio hrabrosti da izađem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci u blizini, ali je napolju sve bilo mirno i delovalo je umirujuće.
Posle sam saznao da je ova crkvica posvećena svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je Ona bila obučena u crne haljine, i tako sam je prepoznao. Ona mi je spasila život, i zato dolazim ovde da joj se zahvalim.
„Žena u crnom“
Sveta Petka se vernicima, prema brojnim prikupljenim svedočanstvima, javlja ne samo u snu, već i na javi, pri čemu je najčešće vide kao “ženu u crnom” (dok se Moldovlasima javlja češće u beloj odeći). Ona ih
Prepodobna Mati Paraskeva obično teši i blaži ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom. Neobična je i, na isti način sačuvana, priča iz sela Vitanovca kod Kraljeva, koja se ipak završila srećno. Domaćica porodice je izašla na put da sačeka autobus kojim je trebao da stigne njen muž, da mu rukom mahne da ne izlazi iz autobusa nigde u selu, već da požuri kući zbog neke obaveze. Bio je praznik. Čekajući autobus desi se da na nju naleti kombi, odbaci je u stranu i ona ostane da leži kontuzovana.
Osvestila se u bolnici, baš kada je primala injekciju. Posle odlaska bolničarke, ostade “žena u crnom pored kreveta”.– Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš vozača koji je je pregazio. Kad ozdraviš, idi u crkvu svete Petke i upali sveću… Zašto si radila na petak. I zašto uopšte radiš nedeljom? Kad je utonula u san, bolesnica je videla unutrašnjost crkve svete Petke i raspored ikona na zidu. Kada je izašla iz bolnice, otišla je u crkvu svete Pekte i to ispričala starešini.
Čudesna viđenja svete Petke (koju praznujemo 27. oktobra) dešavaju se i danas – svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, ali i opominje one koji greše. Mnogima je spasila život i izvela ih na pravi put vere
Poznato je da je kult svete Petke veoma razvijen u srpskom narodu. Mnoge naše porodice slave je kao krsnu slavu (po brojnosti svečara u Srbiji ova svetica zauzima peto mesto – iza svetog Nikole, svetog Jovana, svetog Đorđa i arhangela Mihaila), baš kao što su njenom imenu posvećeni i i brojni srpski hramovi u kojima joj se vernici obraćaju molitvom za pomoć i spas u bolesti i drugim životnim neprilikama.Radeći, pre nešto više od deset godina, na knjizi o svetoj Petki, naši sveštenici prikupili su i svedočanstva zaštite, isceljenja ili opomene, napominjući kako im “dolaze mnoga iskreno verujuća lica kojima moramo da priznamo autentičnost njihovih viđenja”. Prenosimo samo jednu od takvih fascinatnih ispovesti iz tog vremena:
Jedan oficir JNA i član tada neprikosnovene Partije, zatečen je na kolenima na podu beogradske kapelice udubljene u steni ispod zidina kalemegdanske tvrđave, posvećene svetoj Petki. Kad ga je neko od vernika upitao kako on, kao vojno lice, tako slobodno ispoljava svoja verska osećanja uprkos Partiji koja mu to zabranjuje, on je odgovorio: Ova crkvica mi je spasla život. Za vreme Drugog svetskog rata ja sam ovde u blizini bio napadnut od strane nemačke patrole i gonjen policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinici – crkvici koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštititi od pasa. Utrčavši u crkvicu ja sam očekivao da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga.
Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra sa pištoljem i baterijom. U tom trenu stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila svoj plašt da me zakloni. Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice, i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala. Tek posle dva sata ja sam skupio hrabrosti da izađem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci u blizini, ali je napolju sve bilo mirno i delovalo je umirujuće.
Posle sam saznao da je ova crkvica posvećena svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je Ona bila obučena u crne haljine, i tako sam je prepoznao. Ona mi je spasila život, i zato dolazim ovde da joj se zahvalim.
„Žena u crnom“
Sveta Petka se vernicima, prema brojnim prikupljenim svedočanstvima, javlja ne samo u snu, već i na javi, pri čemu je najčešće vide kao “ženu u crnom” (dok se Moldovlasima javlja češće u beloj odeći). Ona ih
Prepodobna Mati Paraskeva obično teši i blaži ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom. Neobična je i, na isti način sačuvana, priča iz sela Vitanovca kod Kraljeva, koja se ipak završila srećno. Domaćica porodice je izašla na put da sačeka autobus kojim je trebao da stigne njen muž, da mu rukom mahne da ne izlazi iz autobusa nigde u selu, već da požuri kući zbog neke obaveze. Bio je praznik. Čekajući autobus desi se da na nju naleti kombi, odbaci je u stranu i ona ostane da leži kontuzovana.
Osvestila se u bolnici, baš kada je primala injekciju. Posle odlaska bolničarke, ostade “žena u crnom pored kreveta”.– Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš vozača koji je je pregazio. Kad ozdraviš, idi u crkvu svete Petke i upali sveću… Zašto si radila na petak. I zašto uopšte radiš nedeljom? Kad je utonula u san, bolesnica je videla unutrašnjost crkve svete Petke i raspored ikona na zidu. Kada je izašla iz bolnice, otišla je u crkvu svete Pekte i to ispričala starešini.
0 komentari