Moji rodtelji su od uvijek bili u teškoj finansijskoj situaciji i bili smo baš siromašni. U školu bismo ja i moja braća, ukupno nas ima 5 nosili, ma praktično nismo ni nosili novac. Nekada smo dobijali kao za jednu kiflu, ali češće smo provodili školske dane bez užine.
Sa mnom se niko nije htjeo družiti, osim jedne djevojčice koja je bila kao moj anđeo čuvar.
Nije ni ona bila iz bogate porodice, ali je uvijek sve što je imala dijelila sa mnom, takođe i ja sa njom bih podijelila moju kiflu kada bih imala za nju. Iako sam bila prilično dobar učenik, nisam mogla da se školujem i udala sam se odmah poslije srednje škole. Sada živim u Njemačkoj i imam prilično normalne uslove za život, ali kada sam ljetos bila u Srbiji saznala sam da je moja prijateljica, moj anđeo čuvar i njena porodica u vrlo teškoj situaciji.
Pomogla sam im koliko sam mogla, ali sam čvrsto odlučila da ih dovedem u Njemačku da probaju da počnu jedan normalan život, bez stresa i finansijskih poteškoća. Do sada sam ovela 3 brata i njihove porodice… Moramo se pomagati jer ako sami sebi ne učinimo dobro niko drugi nam neće pomoći.
ispovesti.com
0 komentari