Ljudi moji šta je ludih žena… kaže koleginica: dođi tad i tad, pravim večeru za kolege s posla. Ja dođem, povedem i ženu, nešto smo smoreni pa rekoh da pođe i ona, posle možemo nas dvoje na neko piće pa lepo kući. Zvonim ja na vrata,
žena pod ruku mi, a ova veštica otvara u jednoj od onih svetlucavih spavaćica što samo da izvinete bradavice pokrivaju! Gledam ja, gleda žena, blene ona, i zalupi nam vrata pred nosom! Pa šta je ovo ljudi moji… kaže žena htela me je zavesti, ja to uopšte nisam predvideo, ne znam šta je ta mislila kada uvek nosim burmu i čak se ni ne družimo?
0 komentari