Pre nego što sam stekla iskustva u ljubavnim vezama pitala sam se zašto neki parovi između kojih je obostrana ljubav ne budu zajedno i čudila se zar je moguće da ne mogu da pređu preko svega ako se vole. Evo upravo se uveravam u to da je itekako moguće i rado bih i dalje bila u onoj koži mlađe verzija sebe koja nije upoznata sa ovim stanjem. Posle tri predivne godine prve veze i dečka za poželeti izdešavale su se stvari koje su sve promenile i uprkos ljubavi zgade se stvari, izgubi se poštovanje, poverenje i osim što se sećate predivnih uspomena iz prošlosti sa tom osobom sećate se i gorkih uspomena, a mešavina je najgora za srce i mozak. Najviše bi volela da je sve bilo loše pa da nemam za čim da žalim i da ne volim i dalje isto kao prvog trena a da moram da napustim a znam da mi je svaki izbor pogrešan.
U osnovnoj školi sam saznala da tata ima ljubavnicu. Videla sam u njegovom telefonu poruke i dogovore sastajanja. To je bila jedna od njegovih koleginica. Sada imam 20 godina. Ni dan danas nisam ništa rekla mami, iako se večeras pitam da li je to bilo u redu prema njoj. Ja nikada ne bih oprostila prevaru. Njih dvoje danas žive sasvim normalno, vole se, druže.
0 komentari