Loših masti ima i u biljnim sirevima i lisnatom testu, a to je ono što se najviše jede sada, u vreme posta.
Veštačke, nezasićene masti koje su decenijama smatrane za zdravije od prirodnih zasićenih masti iz mesa i mlečnih proizvoda Američka uprava za lekove i hranu (FDA) staviće na listu sastojaka koji nesumnjivo štete ljudskom zdravlju. Amerikanci se nadaju da će tako smanjiti broj srčanih udara
za 7.000 godišnje.
Uzbunu je izazvalo otkriće da transmasti povećavaju nivo lošeg holesterola, smanjuju nivo dobrog holesterola i izazivaju rast triglicerida, zbog čega su odgovorne za ubrzavanje ateroskleroze.
– Na krvne sudove transmasti iz tvrdog margarina deluju višestruko lošije nego zasićene masti, među koje spada i svinjska mast.
Naravno, to ne znači da svinjsku mast treba jesti u nekontrolisanim količinama – kaže dr Jagoda Jorga, profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
U Srbiji se transmasti, međutim, koriste u ogromnim količinama. Čak 90 odsto proizvoda od lisnatog testa u pekarama pravi se od tvrdog margarina, od masti koje su dobijene delimičnom hidrogenizacijom, odnosno industrijskim putem.
– Sve što se pravi u našim pekarama, ono što se u restoranima priprema u dubokom ulju i
svi kondiktorski proizvodi sadrže transmasti. Ljudi treba da znaju da svaki proizvod na kojem
piše da sadrži delimično hidrogenizovano ulje ili biljno ulje, makar to bili i razni navodno zdravi proizvodi, sadrže transmasti. Sve to treba izbegavati – poručuje doktorka.
Posebna priča su biljni sirevi, koje naši ljudi jedu u vreme posta.
– Kod nas ne postoji zakonska obaveza da se transmasti deklarišu na proizvodu – upozorava
dr Jorga i podseća da su u Americi mnoge države već odavno zabranile upotrebu transmasti, dok su u Danskoj one proterane iz upotrebe još 2005. godine. Njihov put slede i mnoge druge evropske zemlje. Da li ćemo i mi, još nije poznato.
0 komentari